а вредност извоза је у само неколико година опала за девет милиона евра. Главни разлози за такву ситуацију су лоше стање у млечном говедарству које траје годинама, привремени раст трошкова производње млека, који су значили и пад производње

Према подацима за 2022. годину које је доставио Републички завод за статистику (РЗС), у Србију је увезено 42.220 тона млека и млечних производа (категорија коју чине млеко и павлака, неконцентровани, без шећера), у вредности од 28,6 милиона евра.

Током 2022. године је из Србије извезено 28.900 тона млека и млечних производа, вредних 16,92 милиона евра.

Рачуница указује да је увоз млека и млечних производа био за око 13.300 тона већи од српског извоза, а да је трговински дефицит за ове намирнице достигао 11,68 милиона евра.

Србија је млеко и млечне прерађевине највише увозила из БИХ, Пољске, Мађарске. Мање количине увезене су из Словеније, Хрватске, Чешке, Данске, Немачке, Велике Британије, Италије, Словачке, Луксембурга.

Србија је према подацима РЗС током 2022. године у Босну и Херцеговину извезла 1.888 тона млека и млечних производа, што је вредело 685.000 евра.

У истом периоду из БИХ је увезено десет пута више млека и млечних производа, 18.823 тона у укупној вредности од 11,995 милиона евра.

Током прошле године Србија је из Пољске увезла 8.204 тона млека, али у ту земљу није извезла ни литар тих намирница. Само увоз из Пољске коштао је домаћу привреду више од шест милиона евра.

Управо је млеко из Пољске током августа прошле године наизглед ”преплавило“ продавнице у Србији, након вишемесечних несташица. Домаћи млекари су тада пољско млеко просипали на својим блокадама и протестима, које су организовали због лоше ситуације у сточарству.

Србија је током 2022. године увезла и млеко и млечне производе и из Мађарске у вредности од 2,295 милиона евра, око 3.869 тона млека.

Према подацима РЗС-а, Србија је прошле године извозила млеко у Албанију, БИХ, Црну Гору, Северну Македонију, Бугарску.

Како је недавно саопштила министарска пољопривреде Јелена Танасковић, Србија је увела прелевмане, односно таксу која се наплаћује приликом увоза млека. Међутим, произвођач млека из сека Скореновац у околини Ковина, Дејан Трајковић, оценио је да прелевмани неће заштитити домаће произвођаче, јер не важе за увоз млека из БИХ, земље у којој највеће домаће млекарске компаније имају своје погоне, преко којих из ЕУ могу да увозе млеко и у нашу земљу.

”Прелевмани су уведени само за ЕУ, а за Босну и Херцеговину, Македонију и Албанију нису. У Градачцу је млекара која ради за робне марке млечних произода за скоро све трговачке ланце. Имлек има млекару у Козарској Дубици, а Мегле у Бихаћу, тако да ће преко њих опет увозити производе из ЕУ. Самим тим, апсолутно ништа није урађено“, рекао је тада Трајковић.

ГЗС / Нова економија